Višnja je listopadno-drvenasta koštičava sadnica voca.Višnja je biljka skromnih zahteva i spada u grupu veoma rentabilnih voćnih sadnica.Visnja uspeva u područjima sa manje padavina i manje je osetljiva prema zimskim mrazevima.Najbolje rezultate daje u umerenokontinentalnoj klimi.Vecim delom sorte višnje su uglavnom samooplodne. Za podlogu se koristi sopstveni koren i divlja trešnja.Sadnice visnje imaju plitak korenov system koji je razvijen onoliko koliko je razvijena I kruna sadnice.Veoma rano prorodi,rod bude obilan I uglavnom redovno radja.Plodovi su vrlo korisni i cenjeni kako za potrošnju u svežem stanju, tako i u industrijskoj preradi.Štetočine višnje su:trešnjina muva,višnjin surlaš, lisne vaši,gubar,dudovac,itd.Bolesti višnje su: rešetavost lišća, pegavost lišća, monilija (palež cveta I grančica)itd.
Voćne sadnice višnje, sorte ”Šumadinka” je poreklom iz Srbije.Sumadinka je sorta koja ima nejkrupnije plodove medju višnjama.Plod je zatupasto srcast, pokožica crvene do tamno crvene boje, meso polučvrsto, sočno ukusno, sok obojen.Tezina ploda je oko 6,5 grama.Vreme zrenja je kraj prve polovine VII meseca.Sumadinka je samooplodna sorta visnje,ima lepo dekorativno stablo i redovno radja.Ima malu kosticu i pogodna je za industrijsku preradu.Sumadinka je otporna na mraz i susu i nije mnogo osetljiva na bolesti i stetocine.Podloge na koje se kalemi Sumadinka su:magriva i divlja tresnja.
Voćne sadnice višnje, sorte ”Keleris 16” je poreklom iz Danske.Plodovi su tаmno crveni, ukusni i lаko ih je odvojiti od stаbljike.Meso ploda je kiselo i prijatne arome.Plod je srednje krupan tezine od 4-5 grama.Vreme zrenja je kraj juna i pocetak jula.Samooplodna je sorta I odlicne je rodnosti.Stablo je male bujnosti.Podloge na kojoj se kalemi Keleris su:magriva I divlja tresnja.
Voćne sadnice višnje, sorte ”Hajmanova konzervna” je poreklom iz Nemačke.Sazreva krajem juna meseca.Plod je krupan,tamno-crvene boje i dobrog kvaliteta.Tezina ploda je oko 5,5 grama.Rađa redovno i obilno svake godine.Plod Hajmanove konzervne je namenjen iskljucivo za preradu jer ima velike, tamno crvene i aromatične plodove.Preporučljiva je za plantažne voćnjake.Podloge na kojima se kalemi su:magriva i divlja tresnja.
Voćne sadnice višnje, sorte ”Reksele” je poreklom izNemacke.Plod je tamno-crvene boje a pokozica je tanka,glatka I sjajna.Plod je za nijansu sitniji od Hajmanove konzervne i tezine je oko 5 grama.Ukus sorte Reksele je nakiseo i aromatican.Reksele je pogodna i za mehanizovanu berbu.Samooplodna je sorta.Otporna je na niske temperature a vreme sazrevanja je kraj juna i pocetak jula.Odlično i redovno rađa a grane manje ogoljavaju nego kod Hajmanove konzervne.Podloge na koje se kalemi su:magriva i divlja tresnja.
Voćne sadnice višnje, sorte ”Keleris 14” je poreklom iz Danske.Plod je srednje krupan i tezine je od 4-5 grama.Stablo je male bujnosti i cveta kasno.Vreme zrenja je pocetak jula meseca.Samooplodna je sorta i dobre je rodnosti.Meso ploda je kiselo i prijatne arome.Pogodna je za zamrzavanje i razne vidove industrijske prerade,a može se koristiti i za stonu potrošnju.Podloge na koje se kalemi su:magriva i divlja tresnja.
Vocne sadnice višnje, sorte “Erdi Botermo” je veoma rodna i samooplodna sorta, u tipu "Marele". Odlična je za jelo i preradu. Pogodna je i za mehanizovanu berbu.Plodovi su krupni (oko 6,5g), okruglastog oblika, tamnocrvene boje, slatkastog ukusa. Peteljka se lako odvaja od ploda.Meso je tamnocrvene boje,srednje čvrsto, sočno, slatko-nakiselog ukusa i prijatne arome.Visokokvalitetna sorta. Otporna na mraz i sušu i nije mnogo osetljiva na bolesti i štetočine.Počinje da rađa prve godine pri sadnji ,redovno rađa i ima obilnu rodnost. Samooplodna je i pogodna za industrijsku preradu.Stablo je srednje bujno.Vreme zrenja je krajem druge polovine juna meseca. Podloge na koje se kalemi su:magriva i divlja tresnja.
Plodovi sorte visnje Uj Fehirtes su vrlo krupni (od 6,5-7 grama), okruglasto-spljoštenog oblika i tamnocrvene boje,u tipu "Marele". Plodovi se lako otkidaju od peteljki.Meso je tamno-crvene boje, srednje čvrsto, sočno, slatko-nakiselo i prijatne arome.Spada u grupu slatkih višanja. Trenutno jedna od najpoznatijih mađarskih višanja novije generacije. Samooplodna je, odlična za jelo, kao i za razne vidove prerade.Pogodna je i za mehanizovanu berbu.Dobro i redovno rađa.Visoko je kvalitetna sorta.Uj Fehirtes se kalemi na podloge:magriva i divlja tresnja.
Voćne sadnice višnje,sorte,” Meteor” potiče iz Mađarske.Spada u rane sorte i sazreva u prvoj polovini juna.Srednje je bujna sorta,samoplodna je i jako je rodna.Plod je srednjekrupan, pokožica tamnocrveno obojena, meso crveno, čvrsto, slatko-nakiselo.Stablo je srednje bujno,retke piramidalne krune.Plod je srednje velik,okruglast,kožica tamno-crvene boje,meso crveno, sočno, slatko kiselo i ukusno.Podloge na koje se kalemi su:magriva i divlja tresnja.
Sadnica Oblačinske visnje je dosta zastupljena i tražena sorta.Samoplodna je i vrlo rodna.Pokožica ploda je tamno-crvena a meso je crveno.Slabe je bujnosti,rađa obilno i redovno.Nema velike zahteve po pitanju uslova gajenja tako da dobro uspeva i na siromašnijim zemljištima.Obično se sadi na rastojanju 4x3m,mada već postoje i zasadi kod kojih je redno rastojanje manje od 1,5 metra.Plod je vrlo sitan,tamno crvene boje.Tezina ploda je od 2-2,5 grama. Meso je slatko-kiselog ukusa,dobre čvrstoće i aromatično.Izvrsna je za preradu.Cveta srednje rano.U poslednje vreme je ponovo intenzivirano podizanje novih površina pod oblačinskom višnjom.Novi zasadi se podižu na mestima gde ona nikad u većem obimu nije gajena, kao npr. u Vojvodini.Plodovi joj sazrevaju krajem juna. Otporna je prema zimskim i kasnim prolećnim mrazevima. Pokožica ploda je tamno-crvena a meso je crveno.Daje puno izdanaka.Sadnica se dobija iz sopstvenog izdanka mada se u poslednje vreme dosta I kalemi na podlozi magriva.
Sam naziv sorte visnje”Spanska visnja”govori odakle potice.Jako je krupnog i ukusnog ploda.Najvise je zastupljena u Vojvodini.Plod je tezine od 5-6 grama.Ne sadi se u vecim zasadima vec samo za kucne potrebe.Podloga na koju se kalemi Spanska visnja su:magriva i divlja tresnja.
Plod je srednje krupan do krupan,okruglastog oblika,tanke sjajne pokožice,tamno crvene boje.Meso je nakiselo i pomalo trpko,sok je rubin crvene boje.Ako su kiše u zrenju plodovi pucaju.Vreme zrenja je kraj VI početak VII meseca.Stablo je srednjebujno,rastresite krune i obavezno je orezivanje.Otporna je na prolećne mrazeve.Letorasti i pupoljci su otporni na moniliju.Cvet je lep sa velikim kruničnim listićima.Iako je ova sorta samooplodna pri oplođenju ostane dosta neoplođenih cvetova što je osobina sorte Kereške od koje i potiče.Može se gajiti u homogenom zasadu. Podloge na koju se kalemi su:magriva i divlja tresnja.
