• image01
  • image02
  • image01
  • image01
  • image01

Lozni kalem sorte

stone sorte vinske bele sorte vinske crne sorte hibridne sorte

Sadnice vinove loze - lozni kalemovi

Vinograd je poljoprivredno zemljište koje je zasađeno sa vinovom lozom i koje se koristi za vinogradarstvo ili proizvodnju grozdja.Kvalitetu ploda vinograda odlučuju brojni činioci,kao što je na primer lokacija,izloženost suncu,mikroklimatski uslovi i tlo.Najraniji dokazi proizvodnje vina datiraju između 5.000 i 6.000 g. p.n.e.Tehnologiju vinarstva značajno su poboljšali stari Grci,ali najveći napredak je učinjen nakon raspada Rimskog carstva sa kultivacionom tehnikom,koja je bila uobičajena u celoj Evropi. Vinogradarstvo u Srbiji je razvijena grana poljoprivrede.Kvalitet vina Srbije počiva i na velikom broju malih proizvođača,koji ih prodaju na malom broju mesta.Vinova loza se gaji na sadašnjoj teritoriji Srbije hiljadama godina.Prvi nađeni tragovi vinogradarstva i vinarstva na teritoriji Srbije su posude iz bronzanog doba,oko 2.200. godine pre nove ere, i iz gvozdenog doba,oko 400. godine p. n. e.Prilikom arheoloških iskopavanja Sirmijuma i drugih antičkih lokaliteta u Srbiji pronađen je veliki broj amfora koje potvrđuju upotrebu i proizvodnju vina.Poznato je da je rimski car Domentijan uveo zakonski monopol kojim je samo italičnim vinogradarima bilo dozvoljeno da sade kvalitetnu lozu. Taj monopol je važio sve do cara Marka Aurelija Proba rođenog u carskom gradu Sirmijumu 232. godine.Prob je zasadio vinovu lozu na padinama Fruške gore u okolini Sirmijuma,pa je za njegovo ime vezan početak vinogradarstva u Srbiji.Vinogradarstvo je procvalo u doba Nemanjića, i to najviše u Metohiji,međutim stagnira pod osmanskom i austrougarskom vlašću,da bi se ponovo povratilo oslobođenjem Srbije.U doba cara Dušana donet je zakon koji se odnosio na spravljanje vina i njegov kvalitet,o čemu svedoči zapis iz “Povelje Stevana Prvovenčanog”.Sam car Dušan je posedovao velike vinograde i dvorski vinski podrum u blizini Prizrena.U njegovo vreme iz vinograda i podruma u Velikoj Hoci vino je keramičkim vinovodom dugim 25 km dopremano sve do carskih podruma u prestonicu Prizren.Nakon oslobođenja od Turaka u Srbiji dolazi do intenzivnog razvoja vinogradarstva koje postaje najznačajnija privredna grana1848. godine, osnivanjem “Navipovog” podruma počinje organizovana proizvodnja vina u Srbiji.Kralj Petar Prvi Karađorđević i njegov sin Aleksandar su početkom 20. veka u centralnoj Srbiji na brdu Oplenac kod Topole podigli na desetine hektara vinograda i podrum u kome su proizvodili vrhunska vina. U blizini kraljevog podruma postojala je i Venčačka vinogradarska zadruga koja je bila poznata po proizvodnji penušavog vina, znana kao jedna od najvećih vinarija na Balkanu.Tokom svih ovih godina napravljen je veliki broj sorti grozdja.Danas ih svrstavamo u cetiri osnovne grupe i to:stone sorte grozdja(za jelo),vinske bele sorte grozdja(za bela vina),vinske crne sorte grozdja(za crna i crvena vina) i hibridne sorte(koje se ne prskaju).Podloga koju danas koristimo za kalemljenje loznog kalema je Kober 5BB.

Vocne sadnice i lozni kalemovi po najpovoljnijim cenama. Ako poručite veće količine, tu smo da Vam odobrimo i DODATNI POPUST NA CENE SADNICA VINOVE LOZE.
Za detaljnije informacije kontaktirajte nas.

cene vocnih sadnica

sorta sadnice podloga sadnice vreme zrenja sadnice
Demir kapija Kober 5BB Kraj jula, početak avgusta
Beogradska besemena Kober 5BB Polovinom septembra
Muskat italija kober 5bb Početak oktobra
Muskat Hamburg Kober 5BB Kraj avgusta, početak septembra
Afus-Ali Kober 5BB Početak oktobra
Misel Kober 5BB Početak oktobra
Stražinski Kober 5BB Početak oktobra
Rubel Kober 5BB Kraj oktobra
Plovdina Kober 5BB Kraj avgusta, početak septembra
Blek Medzik Kober 5BB Sredina avgusta
Kardinal Kober 5BB Polovina avgusta

Sadnice vinove loze stone sorte

Grožđe je poreklom iz centralne Azije,a još su stari Egipćani,Grci i Rimljani uzgajali vinovu lozu.Stone i vinske sorte se razlikuju po nekoliko osnovnih karakteristika.Stone sorte se jedu u svežem stanju i imaju tanku opnu, veće grozdove i sitnije semenke.Procenat šećera im je pri branju oko 15 %.Vinske sorte imaju deblju opnu, sitnije grozdove i krupnije semenke, jer aroma vina nastaje upravo u opni. Pri branju vinskih sorti procenat šećera je znatno viši, oko 24 odsto. Vinske i stone sorte se značajno razlikuju po morfološkim i proizvodnim karakteristikama.Kod vinskih sorti prioritet se daje proizvodnim karakteristikama,a estetski izgled je manje važan, dok je kod stonih na prvom mestu spoljašnji izgled grozda i bobice.Poželjno je da stone sorte imaju srednje krupne rastresite grozdove, krupne,ovalne ili izdužene bobice ujednačene krupnoće i boje.Takođe se veoma ceni muskatna aroma grožđa.Da bi se na okućnici proizvelo zdravo i kvalitetno stono grožđe,veliku pažnju treba posvetiti pre svega izboru sortimenta.U okviru vrste Vitis vinifera postoji veliki broj stonih sorti koje se odlikuju visokim kvalitetom grožđa,ali su osetljive na peronosporu i oidium.Kod nas se najviše i najradije gaje sledeće stone sorte:Kraljica vinograda,Beogradska rana,Demir kapija,Kardinal, Muskat hamburg,Afus-ali i Muskat Italija.Ove sorte su manje pogodne za okućnice i prostore blizu ljudskih prebivališta,jer zahtevaju kompletnu zaštitu tokom vegetacije,to jest od šest do deset prskanja.Za ovu namenu su mnogo pogodnije interspecijes stone sorte,koje su otporne ili bar tolerantne prema važnijim gljivičnim bolestima.U poslednjih nekoliko decenija u svetu je stvoren veliki broj ovakvih sorti različitih epoha sazrevanja i agrobioloških osobina.Neke od njih introdukovane su kod nas i ispituju se u kolekcionim i oglednim zasadima.Pojedine pokazuju odlične proizvodne rezultate i mogle bi uspešno da se gaje uz smanjenu upotrebu pesticida ili primenom bioloških preparata u zaštiti.Takve su,na primer, sorte Lasta,Ljana, Moldava,Strašenski.

Pročitaj više

Vinova loza Muskat hamburg

Sadnice vinove loze,stone sorte ”Muskat Hamburg” je poreklom iz Engleske.Kao i u drugim područjima i kod nas je omiljen zbog prijatnog ukusa i jakog muskatnog mirisa.Muskat Hamburg je dobro poznata stona sorta koja se uspešno može koristiti i za proizvodnju kvalitetnih muskatnih obojenih vina kao i kvalitetne muskatne lozovače.Grozd je krupan,razgranat,mase i do 500g.Bobica je jajaste forme,tanke pokožice,plavocrvene boje.Vreme zrenja Muskat Hamburga je kraj avgusta i pocetak septembra meseca.Nakuplja do 20% šećera i sadrži 5-7 g/l ukupnih kiselina.Vina su pitka,harmonična,kvalitetna,muskatna.Pored pomenutih sorti postoje brojne introdukovane vinske muskatne sorte.Pojedine kod nas se sreću samo u kolekcionim zasadima:Aleatico,Barantilj,Berkanuš,Burlink,Viorika,Muskat armanjski, Muskat Vir-a,Muskat ruža omiška,Muskat crni,Rizling muskatni,Fetijaska muskatna,Cvetnii dr.Pored pomenutih,brojne su muskatne sorte kombinovanih svojstava (stono-vinske i vinsko-stone),kao i stone sorte.Od pojedinih sorti uspešno se mogu proizvesti kvalitetna vina – Muskat crveni,Muskat ada,Muskat di terasino,Muskat zlatni,Muskat kubanski,Muskat St loran,Muskat uzbekistanski,Banatski muskat,Rani muskat,Muskat dunavski, Muskat trakiski, Radmilovački muskat, Smederevski muskat itd. ili kvalitetna lozovača.Vino proizvedeno od muskat hamburga nosi prvenstveno arome svežeg grožđa,ali ako se proizvede kao kvalitetno desertno vino,osetićete na nosu arome ličija i ruža,a na ukusu dinju.Posebnu pažnju posvećuju mu u USA, a čuven je izuzetno aromatični muskat hamburg „Elysium” jedne kalifornijske vinarije.Naravno, u priči o muskat hamburgu najznačajniji podatak je da ovoj sorti naglo raste popularnost, kako u boci tako i u tanjiru – u Kini!Podloga na kojoj se kalemi Muskat Hamburg je Kober 5BB.

Pročitaj više Zatvori

Vinova loza Rubel

Lozni kalem (vinova loza) stone sorte Rubel je sorta koja je stvorena u Francuskoj.Zrna su krupna, veoma crne boje,okrugla i čvrste kože.Treba ga brati kada je sasvim zreo i tada mu boja prelazi u crno ljubičastu boju.Ima blago sladak ukus.Vreme sazrevanja sorte Rubel jekrajem oktobra meseca.Podloga na koju sa kalemi Rubel je Kober 5BB.

Pročitaj više Zatvori

Vinova loza Demir kapija

Sadnice vinove loze,stone sorte ”Demir kapija” je poreklom iz Srbije.Nastala je u Radmilovcu ukrstanjem sorti Muskat otonel i Kraljica vinograda.Po vremenu sazrevanja spade u najranije sorte.Krajem jula i početkom avgusta počinje berba najranijih stonih sorti (demir kapija, julski muskat, beogradska rana, kardinal i dr.).Od pravovremene i uspešno izvedene berbe zavisi fizički obim i kvalitet proizvodnje.Zuto-zelene je boje a bobice su srednje velicine i okruglog oblika.Grozd je srednje velicine tezine od 120-290 grama.Veoma je prinosna sorta a prinos je od 10.000-15.000 kg/ha.Rezidba se izvodi mesovito.Lukovi se ostavljaju na 8-10 okaca a kondiri za zamenu na 2 okca.Srednje je otporna prema gljivicnim oboljenjima.Sira sadrzi 16-18,5% secera i 6,5-7,5 g/l ukupnih kiselina. Grozdje je muskatnog ukusa i veoma je prijatno za jelo.Demir Kapija je odlicna za transport.Vreme sazrevanja Demir Kapije je sredina jula meseca.Podloga na kojoj se kalemi Demir Kapija je Kober 5BB.

Pročitaj više Zatvori

Vinova loza Beogradska besemena

Postujuci zelje potrosaca stonog grozdja u zemljama sa visokim standardom oplemenjivaci su poslednjih par decenija usmerili svoje aktivnosti na stvaranje besemenih stonih sorti krupnih bobica.U nasoj zemlji se jos uvek gaje stone sorte sa semenom dok su besemene manje poznate i uglavnom se ispituju u ampelografskim kolekcijama.Beogradska besemena je domaca novostvorena besemena sorta.Nastala je ukrstanjem Smederevke sa smesom polena Sultanine,Sultanije i Muskat Italije.Formira bujan cokot sa neurednim porastom lastara.Grozd je veliki,izduzen i srednje zbijen.Masa grozda varira od 300-500 grama.Bobice su krupne,izduzene,zuto-zelene boje,cvrste,hrskave i neutralnog ukusa.Vrlo je prijatnog ukusa za jelo.Semenke su sitne i meke.Redovno i obilno radja.Pozeljno je redukovati rodnost uklanjanjem svake trece cvasti cime se znacajno poboljsava kvalitet.Rezidba je mesovita i lukovi se orezuju na 8-10 okaca.Prema plamenjaci i pepelnici je srednje otporna a okca izmrzavaju na temperature nize od -20C.Kasna je sorta i sazreva polovinom septembra meseca.Sira sadrzi 18-24% secera i 7-9 g/l ukupnih kiselina.Tipicna je stona sorta cije se grozdje koristi u svezem stanju.Pogodno je za susenje,kao i za preradjevine kao sto su slatko,kompot itd.Dobro reaguje na prstenovanje lukova cime se ubrzava sazrevanje i povecava krupnoca bobice.Osetljiva je na mrazeve.Preporucuje se gajenje na terenima gde je mali rizik od izmrzavanja tokom zime.Podloga na kojoj se kalemi Beogradska besemena je Kober 5BB.

Pročitaj više Zatvori

Vinova loza Kardinal

Sadnice vinove loze,Kardinal je stona sorta grozdja i stvorena je u Kaliforniji (SAD).Drugih sinonima nema.Veoma je zastupljena u svim vinogradima Srbije.Odlikuje se veoma bujnim čokotom,ima hermafroditan cvet,oplodnja je nesto slabija ukoliko u vreme cvetanja nastupi kišni period. Bobice su veoma krupne,okruglaste,sa pokožicom ljubičastocrvene boje.Grozd je veliki ili vrlo veliki mase od 200 do 600g nekad i više.Veoma je prinosna sorta.Prinos grožđa varira od 20. 000-25.000 kg/ha.Rezidba se izvodi kratko ili mešovito pri čemu se ostavljaju lukovi od 8 okaca,a kondiri za zamenu od 2 okca.Prema plamenjači veoma osetljiva,prema pepelnici srednje,a prema sivoj plesni srednje.Ako u fazi sazrevanja grožđa nastupi kišni period dolazi do pucanja pokožice što se smatra najvećom manom ove sorte.Grožđe sazreva veoma rano.Vreme zrenja je polovina avgusta meseca.Šira sadrži 14-18% šećera i 4-5 g/l ukupnih kiselina.Grožđe je veoma ukusno za potrošnju u svežem stanju,odlično podnosi transport.Podloga na kojoj se kalemi Kardinal je Kober 5BB.

Pročitaj više Zatvori

Vinova loza Muskat italija

Sadnice vinove loze,sorte,Muskat Italija je bela stona sorta koja je nastala ukrstanjem sorti Bicane i Muskat Hamburga.Grožđe sazreva tokom druge polovine septembra i početkom oktobra meseca.Prinosna sorta.Prinos se kreće od 15.000 - 18.000 kg/ha.Bobica je ovalna, krupna, sa pokožicom ćilibarno-bele boje.Ukus mesa je prijatan i muskatan.Grozd je veliki,masa grozda se kreće od 300-650 grama.Vreme zrenja je kraj septembra i pocetak oktobra meseca.Vodeca je sorta u svetu medju stonim sortama vrlo postojana I odlicno podnosi transport.Najprikladnija je mešovita rezidba sa rezidbom luka na 8- 10 okaca.Prema sivoj plesni grožđe je otporna.Prema niskoj temperaturi tokom zime sorta je slabo otporna.Okca izmrzavaju već na -14C.Vrlo je pogodna za gajenje na okućnicama i u vinogradima južnijih i toplijih područja.Grožđe je transportabilno i može se čuvati u hladnjači 2 do 3 meseca.Podloga na kojoj se kalemi Muskat Italija je Kober 5BB.

Pročitaj više Zatvori

Vinova loza Afus ali

Sadnice vinove loze,sorte,Afus-Ali je bela stona sorta koja je nastala u Maloj Aziji.Grozd je veliki 250-550g.Jedna je od najkvalitetnijih i najrasprostranjenijih stonih sorti.Afus-Ali dobro podnosi transport.U hlađenom skladištu se može čuvati 60 dana.Sazreva u drugoj polovini septembra i početkom oktobra.Velike je bujnosti.Za špalirsko gajenje čokot mora imati visinu najmanje 50-60cm.Bobice su blago izdužene,žuto-zelene boje,sa osunčane strane ćilibarne.Privredno najznačajnija sorta kod nas,jer grožđe Afus-alija ima odličnu prođu na tržištu.Zbog kasnog sazrevanja i neotpornosti na niske zimske temperature ne daje dobre rezultate u severnijim vinogradarskim područjima naše zemlje.Podloga na kojoj se kalemi Afus-Ali je Kober 5BB.

Pročitaj više Zatvori

Vinova loza Mišel

Lozni kalem (vinova loza) stone sorte Mišel Palijeri je kreirao M. Palieri u Velletri.Sadnice loznog kalema(vinove loze)sorte,”Misel” kod koje je grozd veliki,cilindrično piramidalannog oblika,dosta rastresit i srednje tezine oko 800gr.Bobice su krupne crno–ljubičaste boje.Meso je sočno,ukus je sladak i neutralan. Grozd je lepog izgleda.Vreme sazrevanja sorte Misel je pocetak septembra meseca.Na tržistu je dobro prihvaćena.Dobro podnosi transport.Podloga na kojoj se kalemi Misel je Kober 5BB. RUBEL Lozni kalem (vinova loza) stone sorte Rubel je sorta koja je stvorena u Francuskoj.Zrna su krupna, veoma crne boje,okrugla i čvrste kože.Treba ga brati kada je sasvim zreo i tada mu boja prelazi u crno ljubičastu boju.Ima blago sladak ukus.Vreme sazrevanja sorte Rubel jekrajem oktobra meseca.Podloga na koju sa kalemi Rubel je Kober 5BB.

Pročitaj više Zatvori

Vinova loza Viktorija

Sadnice vinove loze,stone sorte ”Viktorija” je nastala uklrstanjem na institutu za hortikulturna istrazivanja u Rumuniji.Lozni kalem sorte Viktorija je dobijena ukrstanjem sorti Kardinal i Afus-Ali.Grozd kod Viktorije je izuzetno veliki,piramidalan,srednje je zbijen.Tezina grozda varira od 600-800 grama.Zrno kod Viktorije je krupno,cilindricno-elipticno,zeleno-zute boje a ukus je neutralan.Pokozica je srednje debljine,meso je hrskavo sa dve semenke,skladnog i ugodnog ukusa.Viktorija je veoma rodna stona sorta grozdja.Odlicno podnosi transport i manipulaciju pa je zato dobra za sve nacine proizvodnje.Podloga na kojoj se kalemi Viktorija je Kober 5BB.

Pročitaj više Zatvori

Vinova loza Blek medžok

Sadnice vinove loze,stone sorte ”Blek Medzik”je stvorena u Moldaviji na institutu za vinogradarstvo u Chisinau I introducirana je u Italiji posredstvom Vivia Cooperativi Rauscedo.Grozd kod Blek Medzika je srednje krupan tezine od 500-700 grama.Forma grozdja je konicno-piramidalna,ponekad krilat,rastresit sa debelom peteljkom,srednje dugacak,zelen i poludrvenast.Zrno je srednje do veliko prosecne tezine 0d 5-7 grama.Forme je jajolike,kozica je plavo-crne boje i neutralnog ukusa.Vreme sazrevanja Blek Medzika je sredina avgusta meseca.Podloga na kojoj se kalemi Blek Medzik je Kober 5BB.

Pročitaj više Zatvori

Vinova loza Plovdina (slankamenka)

Sadnice vinove loze,stono-vinske sorte ”Plovdina” je poreklom iz Srbije.U narodu poznata i kao Slankamenka.Vreme sazrevanja je kraj avgusta,početak septembra meseca.Bobice ploda su srednje krupne,sa tankom pokožicom bobice, svetlo-crvene boje.Ima dosta potrošača koji vrlo rado ovu sortu koriste i za jelo.Grozdovi su tezine oko 200g.Podloga na kojoj se kalemi Plovdina je Kober 5BB.

Pročitaj više Zatvori
sorta sadnice podloga sadnice vreme zrenja sadnice
Muskat Otonel Kober 5BB Septembar
Župljanka Kober 5BB Početak oktobra
Italijanski rizling kober 5bb Početak oktobra
Rajnski Rizling Kober 5BB Kraj septembra
Šardone Kober 5BB Sredina avgusta
Sovinjon Kober 5BB Kraj septembra
Smederevka Kober 5BB Krajem septembra
Tamjanika bela Kober 5BB Sedinom septembra
Morava Kober 5BB Početak oktobra

Sadnice loze bela vinska sorta

Belo vino se dobija od belog ili ružičastog grožđa,sa bezbojnim sokom.Količina šećera u grožđu treba da bude 13-20%,a kiselina 6-7 grama po litru.Ono što je karakteristično pri procesu proizvodnje belog vina je da se pre fermentacije uklone ogrozdina,pokožica i semenke.Posle muljanja grožđa,kljuk se ocedi i sipa u posudu za sumporisanje.Kljuk se sumporiše tako što se u 100 litara kljuka od zdravog grožđa doda 15-20 grama kalijum-metabisulfita.Ako ima trulih grozdova doza se povećava na 25-30 grama na 100 litara. Pošto se promeša,sumporisana šira se drži na hladnom mestu 12-16 časova.Za to vreme čvrste čestice i belančevin padaju na dno i šira postaje bistra.Bistra šira se prebacuje u bačvu za fermentaciju,a talog se stavlja u kominu.Oko petine prostora u bačvi za fermentaciju mora da ostane prazno.Pošto se unese neophodna količina kvasca,otvor bačve se pokriva čistom vrećicom napunjenom ispranim peskom, ili se zatvara tamponom od suvog pamuka.Kada prođe burna fermentacija,bačva se postepeno doliva vinom,a posle 25-30 dana vino se pretače.Ukoliko vino stoji duže sa talogom,može dobiti neprijatan miris i ukus. Proces proizvodnje belog vina,zahteva više pažnje od proizvodnje crnog vina,jer je belo vino dosta osetljivije.

Pročitaj više

Vinova loza Muskat Otonel

Sadnice vinove loze,ston-vinskesorte ”Muskat Otonel”je poreklom iz Mađarske.Kod nas se gaji u Vojvodini,a sporadično i u centralnoj Srbiji.Grozd je mali,valjkasto-kupast,mase 100-150g.Bobica je mala,okrugla,srednje debele pokožice,žutozelene boje.Sazreva rano,krajem prve epohe.Nakuplja do 24% šećera,u fazi suvarka do 30%.Ima malo kiselina: 5-7g/l.Daje vrhunska muskatna vina koja se često koriste za popravku ukusa i mirisa drugim vinskim sortama.Pošto rano sazreva,lepo izgleda i miriše.Na nasim tržištima se može naći i kao stona sorta.Podloga na kojoj se kalemi Muskat Otonel je Kober 5BB.

Pročitaj više Zatvori

Vinova loza Župljanka

Župljanka je vinskа sortа belog grožđа nаstаlа oplodnjom 'crnih' roditeljа: Prokupcа i Pinot crnog.Premа rezultаtimа nаučnih ispitivаnjа kojа su potvrdilа dobru rodnost,visok sаdržаj šećerа u grožđu (oko 21%, а u dobrim godinаmа i do 24%) i ukupnu kiselost (8-11 g / l), аli i dobru otpornost nа sivu plesаn.Zupljanka je sortа nаjuspešniji mešаnаc prof. D. Milisаvljevićа i njegovih sаrаdnikа.Zbog usprаvno rаstućih lastara priklаdnа je zа mаšinsku obrаdu vinogrаdа.Zаsаd se nаjviše uzgаjа u fruškogorskom vinogorju, аli se njenа sаdnjа preporučuje I u drugim vinogrаdskim oblаstimа.Pri tom vаljа brinuti o njenoj osetljivosti nа peronosporu i nа mogućnost smrzаvаnjа zimi (zаto vаljа sprovoditi odgovаrаjuću zаštitu i izbegаvаti sаdnju nа hlаdnim nižim položаjimа) Period sazrevanja Zupljanke je početkom oktobra meseca.Podloga na kojoj se kalemi Zupljanka je Kober 5BB.

Pročitaj više Zatvori

Italijanski rizling (graševina)

Sadnice vinove loze,vinske bele sorte”Italijanski Rizling(Grasevina)je poreklom iz Francuske gde ne spade u najomiljenije vrste.Italijanski Rizling je dosta rodna i otporna sorta.Čokot je srednje bujnosti.List je srednje veličine,petodelan.Grozd je mali,valjkast,sa krilcem.Bobice su male,okrugle,sa jasno istaknutim pupkom,zelenožute,sočne.Period sazrevanja je krajem septembra meseca.Najvise se gaji u Evropi i na Balkanu.Italijanski rizling je vodeća vinska sorta na Fruškoj gori.On se jako dobro prilagodio našim uslovima, tako da redovno rađa i nema velikih oscilacija u kvalitetu.Vino koje dobijamo od Italijanskog rizlinga je kvalitetno, odlikuje se zeleno-žutom bojom, čistim vinskim mirisom i harmoničnim ukusom.Podloga na kojoj se kalemi Italijanski rizling je Kober 5BB.

Pročitaj više Zatvori

Vinova loza Rajnski rizling

Sadnice vinove loze,vinske bele sorte”Rajnski Rizling”je Nemaska sorta(sa obale Rajne).Rajnski rizling ima slabiji prinos ali se sadi na svim kontinentima a razlog je kvalitet vina koje Rajnski Rizling daje.Rajnski Rizling spade u najotpornije sorte na mrazeve.Ima grozd koji je srednje velik ili malen,duguljast,valjkastog oblika i zbijen.Bobica je mala do srednja,okrugla.Kožica je čvrsta, zlatnožute boje,a kod potpune zrelosti rumena, sa retkim sitnim tamnim tačkicama.Meso je sočno,sok izrazitog sortnog ukusa.Rodnost je srednja, neredovna.Otporan je na niske temperature i srednje otporan na bolesti.Vreme zrenja je krajem septembra meseca.Pusta se da prezri,onda zaledi,pa od ovakvog grozdja sa velikom koncentracijom secera,pravi vrlo kvalitetno9i vrlo skupo)prirodno slatko,takozvano ledeno vino.Po tome se svrstava rame uz rame sa mirisljavim sortama kao sto su Traminac I gotovo svi muskati.Podloga na kojoj se kalemi Rajnski Rizling je Kober 5BB.

Pročitaj više Zatvori

Vinova loza Šardone

Sadnice vinove loze, vinske sorte ”Šardone”je poreklom iz Francuske.Daje jaka,harmonična vina sa specifičnim bukeom.Veoma je cenjen na svetskom tržištu.Kod nas je veoma zastupljena sorta u poslednje vreme. Grozd srednji, sirok sa jednim istaknutim krilom (Sugrozdom), dosta zbiven.Zrno srednje zutozelene boje. Kozica srednje cvrsta. Meso socno, slatko,odlicnog ukusa sa istaknutom aromom sorte. Bujna je sorta vegetacija krece vrlo rano pa treba izbegavati terene izlozene kasnim prolecnim mrazevima.Aroma je istančana, delikatna.Miriše na jabuke,limun,breskve ili neko tropsko voće.Veoma pitko vino,punog,zaokruženog ukusa i sa lepim kiselinama,kao i izvesnom dozom voćne slasti.Idealni pratilac uz ribu i razna bela mesa.Vreme sazrevanja je sredinom avgusta meseca.Podloga na kojoj se kalemi Sardone je Kober 5BB.

Pročitaj više Zatvori

Vinova loza Sovinjon

Sadnice vinove loze, vinske bele sorte ” Sovinjon” je poreklom izFrancuske,tacnije okolina Bordoa.Grozd je sitan, 70-110 g - cilindričan i zbijen,a bobice okrugle s debelom pokožicom žuto-zelene boje koja na prisojnoj strani prelazi u ćilibarnu.Na pokožici ima dosta tačkica,dok su pupak i pepeljak srednje izraženi.Rodnost nije velika.Sovinjon je sorta za lagano sveže belo vino.Mešavina grožđa sorte sovinjon sa semijonom daje velika (i vrlo skupa) desertna vina.Sinonim za sovinjon je muskatni silvanac.Potiče iz Bordoa.Raširio se svuda po Evropi i Americi.Po popularnosti,drugo je belo vino na svetu,odmah iza šardonea,prvenstveno zbog dobrog slaganja s raznim jelima.Kako su šećeri i kiseline u grožđu visoki,često u vinu ima neprevrelog šećera.Količina jabučne kiseline je visoka.Vina su vrlo različita,prvenstveno usled različitih vinogradarskih i vinarskih postupaka.Desertna vina su često tipa botritis.Sovinjon iz hladnijih regija ima aromu trave,zove i grejpfruta,uz minerale,a onaj iz toplijih krajeva dobija arome slatkog tropskog voća.Potencijal starenja je nizak.Dobre berbe daju visoku količinu alkohola i punoću.Podloga na kojoj se kalemi Sovinjon je Kober 5BB.

Pročitaj više Zatvori

Vinova loza Smederevka

Sadnice vinove loze,vinske bele sorte ”Smederevka” je poreklom iz Srbije. Naziv je dobila po gradu Smederevu gde je nastala kao autohtona sorta na brežuljkastom podunavskom vinogorju.Zrna su zbijena i sitnija,a ukus malo nakiseo,tako da se ova sorta u najvećoj meri koristi za izradu belog vina. Čokot je bujan.Oplodnja je redovna.Bobice krupne,eliptičnog oblika sa pokožicom žuto-zelene boje. Težina grozda varira od 150-300g i više zavisi od uslova gajenja.Veoma prinosna sorta.Pri kratkoj rezidbi manji je prinos,ali je kvalitet vina bolji.Od uzgojnih oblika preporučuje se kordunice i pergole.Sorta je veoma kasna.Šira sadrši 18-20% šećera,što je dobro za pravljenje kvalitetnih suvih vina.Vreme sazrevanja Smederevke je krajem septembra meseca.Vino proizvedeno od ove sorte nosi isti naziv,Smederevka.Pored proizvođača iz smederevskog vinogorja (od kojih 2009. godine više niko ne proizvodi ovo vino),ovo vino se proizvodi u Zaječarskom vinogorju i posebno u Makedoniji.Vino je stono,kiselkastog ukusa i najčešće se konzumira mešano sa sodom, ili gaziranom vodom, što čini piće pod nazivom špricer.Podloga na kojoj se kalemi Smederevka je Kober 5BB.

Pročitaj više Zatvori

Vinova loza Tamjanika bela

Sadnice vinove loze,vinsko-stone bele sorte ” Tamjanika bela”poreklom je iz Francuske.Ima srednje krupan grozd (130-200g),valjkastog oblika.Bobica je srednje krupna,pokožica dosta debela, žuto-zelene boje.Sakuplja 20-24% šećera sa 5-7g/l ukupnih kiselina.Tamjanika je stara pitoma vrsta vinove loze (grožđa).Ima poseban ukus i miris(oseća se na nekoliko metara kada je zrelo),odakle i naziv.Počinje da zri sredinom septembra meseca,a na zrelim zrnima pokožica puca.Potpun ukus i miris (skoro nadimljen) se mogu osetiti tek kad plod u potpunosti uzri i kad dostigne punu slast,a to je negde sredinom oktobra meseca.Plod je zeleno-zute boje,zrna su skoro pravilne lopte,veličine 10-15mm,a ponekad čak i do 20mm.Od ovog grožđa se pravi istoimeno vino.Od ploda tamjanike uglavnom se na tržištu mogu naći bela vina,ali malo je poznato da postoji i crna tamjanika.Postoje razne tamjanike,ali najčešće su:bela i crna tamjanika.Podloga na kojoj se kalemi Tamjanika je Kober 5BB.

Pročitaj više Zatvori

Vinova loza Morava

Sadnice vinove loze,vinske bele sorte ”Morava” je poreklom iz Srbije.Tacnije,nastala je u Sremskim Karlovcima.Čokot je veoma velike bujnosti sa relativno uspravnim lastarima.List je okrugao,ceo sa široko otvorenim drškinim urezom.Na naličju je prekriven čekinjastim maljama.Grozd je srednje velicine kupast,srednje rastresit sa okruglim zelenim bobicama srednje veličine.Bobice imaju jaku pokožicu i sočnu pulpu.Morava se odlikuje visokom otpornošću na sivu plesan grožđa i plamenjaču.Na pepelnicu nije mnogo osetljiva ali se ne može gajiti potpuno bez zaštite, jer je napad pepelnice bio vidan na lišću,dok je napad na grožđu bio beznačajan.Otpornost prema niskim zimskim temperaturama je relativno visoka.Vegataciju ranije počinje od Rajnskog Rizlinga,a grožđe mu sazreva istovremeno sa njim.Rodnost joj je srednja do vrlo visoka.Bere se u prvoj polovini oktobra kada nakuplja oko 20% šećera uz visok sadržaj kiselina od 9-10 g/l. Daje elegantno vino sa karakterističnim mirisom koji mogo podseća na miris Sovinjona.Treba ga rezati dugačko.Budući da razvija veliki broj lastara zahteva višekratno uklanjanje suvišnih zelenih lastara,koji su se razvili iz suočica na rodnim elementima ili iz spavajućih pupoljaka na starom drvetu.Veoma perspektivna sorta naročito za gajenje u integralnoj i organskoj proizvodnji.Podloga na kojoj se kalemi Morava je Kober 5BB.

Pročitaj više Zatvori
sorta sadnice podloga sadnice vreme zrenja sadnice
Kerberne Sovinjon Kober 5BB Krajem septembra
Merlo kober 5bb Krajem septembra
Prokupac Kober 5BB Početkom oktobra
Vranac Kober 5BB Krajem septembra
Frankovka Kober 5BB Krajem septembra
Tamjanika crna Kober 5BB Kraj septembra
Game Bojadiser Kober 5BB Početkom oktobra
Crni burgundac Kober 5BB Kraj septembra

Sadnice loze crne sorte

Crno vino se pravi od crnih sorti grožđa sa bezbojnim ili obojenim sokom.Za razliku od belog vina,vrenje kljuka protiče zajedno sa pokožicom i semenkama.Grožđe treba da bude potpuno zrelo,sa preko 20% šećera i dobro obojeno.Izmuljano grožđe se ostavlja da se ferentira u kaci.Sumporiše se sa 15-20 grama kalijum-metabisulfita na 100 litara kljuka.Radi boljeg mešanja se sumpor-dioksida,deo kljuke treba istočiti, a zatim ponovo vratiti u kacu.Dva sata kasnije dodaje se kvasac.Ugljen-dioksid koji je stvoren prilikom fermentacije,hvata se u vidu mehurića po pokožici i semenkama,i diže ih na površinu.Na površini se tada formira šuplji sloj zvani „šešir“.Ako se taj sloj ostavi na površini ovo se naziva fermentacija sa plivajućim šeširom.Ovo je zastarela tehnika koja se sve ređe koristi jer prilikom ovakve fermentacije postoji mogućnost da vino i komina usihnu prilikom fermentacije.Alkoholno vrenje je najbolje obaviti sa takozvanim potopljenim šeširom.Tada se kljuk pritiska rešetkom napravljenom od čamovine.Pre toga treba izvaditi oko četvrtinu kljuka.Rešetku treba pričvrstiti tako da pri ponovnom dolivanju izvučenog kljuka,komina ne može da ispliva na površinu.Pri ovakvoj fermentaciji tečnost pliva iznad kljuka,tako da nema opasnosti da on uskisne.Burno vrenje protiče za 6-8 dana,posle čega se vino istače u bačvu gde se nastavlja tiha fermentacija.Kroz 2-3 nedelje ona potpuno prestaje i tada se vino ponova pretače u čistu burad da bi se odvojilo od taloga.

Pročitaj više

Vinova loza Kaberne sovinjon

Lozni kalem(vinova loza)crne vinske sorte,Kaberne Sovinjon je poreklom iz Francuske.Bobice su veoma sitne,srednje okrugle sa veoma tvrdom ljuskom teget-ljubičaste boje.Pulpa je čvrsta a na ukusu je izražena trava.Grozd je srednje ili prilično mali,zbijen i jedno je krilo često posebno izraženo pa se dobija utisak cilindričnosti.Loza je bujna,vršni listići su vunasti i zatvoreni.List je srednje veličine, petougaon sa zatvorenim sinusima i preklopljenim vrhovima,dok je boja mladog lišća zelenkasto-bleda sa karakterističnim roze odbljescima.Kaberne Sovinjon najčešće daje vino intenzivno crvene rubin boje koja može ponekad prelaziti u ljubičastu.Vino je izuzetno ekstraktivno sa visokim procentom alkohola,dosta je aromatično,a blendiranjem sa drugim sortama znatno se povećavaju organoleptička svojstva ovog vina koje ima posebnu moć poboljšavanja kvaliteta pri starenju. Prikladan je za područja umerene klime.Sorta je prikladna za razne sisteme uzgoja i rezidbe.Srednje i redovno rađa.Podloga na kojoj se kalemi Kaberne Sovinjon je Kober 5BB.

Pročitaj više Zatvori

Vinova loza Merlot

Lozni kalem(vinova loza)crne vinske sorte,Merlo poreklom je iz Francuske.Merlo je lako prepoznati zbog svoje opuštenih grozdova i velikih bobica.Nešto je svetlije boje u odnosu na kaberne sovinjon,ima tanju kožicu i manje tanina.Takođe, u poređenju sa kaberneom, količina šećera je veća dok je nivo jabučne kiseline niži.Merlo uspeva dobro na hladom zemljištu, kamenitoj podlozi ali je veoma adaptibilan i uspeva fino i na glinama.Da bi se dobio visok kvalitet grožđa,Merlo treba gajiti na rastresitim,umereno plodnim,toplim i krečnim zemljištima.Sorta je srednje osetljiva na plamenjaču i pepelnicu,a relativno otporna na sivu trulež.Svrstava se u grupu otpornih sorti na zimske mrazeve-zimska okca izmrzavaju na -26 do -28°C. Obično sazreva dve nedelje ranije u odnosu na kaberne sovinjon.Podloga na kojoj se kalemi Merlo je Kober 5BB.

Pročitaj više Zatvori

Vinova loza Prokupac

Sadnice vinove loze,vinske crne sorte ”Prokupac” je poreklom iz SrbijeProkupac je naša stara autohtona sorta koja je u prošlosti imala mnogo veći značaj nego danas.Po nekim zapisima,ova sorta se gajila i u vreme Cara Lazara.Gaji se u Srbiji, Makedoniji i Bugarskoj.Zimsko okce ove sorte je srednje razvijeno, konusno, pokriveno tamnim ljuspama.Vrh mladog lastara je beličast sive boje, povijen, maljav.Zreo lastar je srednje debljine, sa ljubičastosmeđim srednje dugačkim internodijama i izraženim kolencem ljubičaste boje. Razvijeni list je velik,ceo ili trodelan,sa dosta plitkim gornjim lateralnim urezima.Liska je plitko olučasta,tamno zelena,mrežasto naborana i mekana.S lica lista ima retke i jedva vidljive paučine dlačica,dok je naličje obraslo srednje gustim sivim maljama.Nervi su sa obe strane zeleni,sa naličja dobro istaknuti i čekinjasto maljavi.Zupci su različite veličine, prilično zaobljeni.Peteljka je osrednje debljine i dužine,malo rebrasta, zelena i delimično ljubičasta.Cvet je dvopolan sa 5-6 prašnika,koji su nešto viši po položaju u odnosu na dobro razvijen tučak,flašastog oblika.Grozd je srednje krupan do krupan,srednje zbijen,valjkast. Masa grozda značajno varira u zavisnosti od varijeteta i klonova od 150-300g.Grozd se najčešće nalazi na četvrtom i petom kolencu rodnog lastara.Bobica je srednje krupna,okrugla,tamno plave boje pokožice,sa obilnim pepeljkom,sočna, bez izraženog mirisa i prijatnog je ukusa.Grožđe ove sorte sazreva vrlo pozno.Prema vremenu sazrevanja grožđa svrstana je u IV epohu.Može postići prinos i preko 20 t/ha.S obzirom na izraženu rodnost nižih okaci, kod ove sorte se primenjuje kratka rezidba po principu "kondir na kondir". Uspešno se gaji uz kolac i na špalir.Dobre je otpornosti na sivu plesan,a osrednje na plamenjaču i pepelnicu.Dosta je osetljiva na niske temperature.Okca izmrzavaju na -16 do -18C. Prokupac je sorta sklona ispoljavanju bujnosti i zato je treba gajiti na suvim,propusnim, kamenito-šljunkovitim mestima.Da bi grožđe ove pozne sorte moglo dobro da sazri, treba je gajiti prvenstveno na toplijim,južnim ekspozicijama.Podloga na kojoj se kalemi Prokupac je Kober 5BB.

Pročitaj više Zatvori

Vinova loza Vranac

Sadnice vinove loze,vinske crne sorte ”Vranac” je poreklom iz Srbije.Vranac je autohtona sorta grožđa koja se gaji u Srbiji,Crnoj Gori i Republici Makedoniji.Smatra se najznačajnijom sortom grožđa u Crnoj Gori, Hercegovini i jednom od najznačajnijih u Republici Makedoniji,ima ga dosta i u Srbiji.Od ove sorte se proizvode suva vina jedinstvenog ukusa i karaktera,koja su sinonim za Balkan.Zrna su velika i tamno obojena,a loza umereno snažna i vrlo izdašna.Grožđe se bere ručno i u zavisnosti od područja berba počinje od polovine septembra i tokom oktobra.Mlada vina proizvedena od Vranca imaju svetlu purpurnu boju i miris na džem od voća.Snažna taninska struktura pruža svežinu i srednje do visok nivo kiselina.Posle godinu ili dve dana starenja, purpurna boja se razvija u intenzivnu tamnu rubinsku boju,a na mirisu se javljaju komleksnije arome koje nagoveštavaju cimet,čokoladu,sladić,cveće,tamno voće,biljke, i čak drvo kao što je hrast.Ukus je suptilan i pun, gubi oštrinu i razvija duži i uglađeniji finiš.Vranac izuzetno dobro podnosi hrast i starenje u boci,što je često neophodno da bi se ukrotila njegova snažna mešavina tanina i kiselina.Zahvaljujući svojoj harmoničnoj prirodi dobro se kombinuje sa drugim sorama gožđa,kao što su kaberne sovinjon i merlo.Preporučuje se da se posluži ma sobnoj temperaturi i izuzetno se dobro slaže sa dimnjenim,konzerviranim ili grilovanim mesom, salatama i starim sirevima snažnih ukusa.Podloga na kojoj se kalemi Vranac je Kober 5BB.

Pročitaj više Zatvori

Vinova loza Frankovka

Sadnice vinove loze,vinske crne sorte ”Frankovka” je nepoznatog porekla,ali se pretpostavlja da je iz Austrije.Frankovka je sorta koja ima čokot veoma izražene vegetativne snage.Grozd je srednje krupan ili krupan,po obliku cilindričan ili cilindrično-konusan,srednje zbijen.Masa grozda dosta varira,od 150-300 grama.Bobice su srednje krupne,sa debelom pokožicom tamnoplave boje i obilnim pepeljkom.Grožđani sok je bezbojan i neutralnog mirisa.Prema vremenu sazrevanja grožđa,Frankovka je kasna sorta,sorta III epohe.S obzirom na krupnoću grozda,pripada grupi prinosnih sorti.U zavisnosti od uslova gajenja,prinosi grožđa variraju od 12-20 hiljada kg/ha.Mada je dobro rodna sorta,više joj odgovara duga rezidba - na lukove sa 8 do 10 okaca.Odgovara joj špalirski sistem gajenja i svi oblici stabla koji omogućavaju kombinovanu rezidbu.Za ostvarivanje zadovoljavajućeg kvaliteta grožđa,treba je gajiti na dobro osvetIjenim položajima i lakim,dovoljno propustljivim zemljištima.Dobre rezultate daje na peskovitim zemljištima.Različito je osjetljiva na najčešće bolesti:na plamenjaču naglašeno,na pepelnicu osrednje,a na sivu plesan je relativno otporna.Svrstava se u red sorti otpornih na zimske mrazeve - okca izmrzavaju na -20 do -22°C. U odgovarajućim uslovima gajenja i pri punoj zrelosti,u grožđu ima 18 do 22% šećera i 6 do 9 g/l ukupnih kiselina.Grožđe se koristi za proizvodnju kvalitetnih crnih vina,a izuzetno i za vrhunska.Vino je umereno obojeno,lepe sveže rubin boje,harmonično,osvežavajuće i sa posebnim sortnim ukusom.Za severnije vinogradarske reone,Frankovka spada u red privredno veoma značajnih sorti,jer je zadovoljavajuće rodna i omogućava proizvodnju vina koja se dobro plasiraju na tržištu.Podloga na kojoj se kalemi Frankovka je Kober 5BB.

Pročitaj više Zatvori

Vinova loza Tamnjanika crna

Sadnice vinove loze,vinske crne sorte ”Tamjanika crna”je poreklom iz Francuske.Tamjanika je stara pitoma vrsta vinove loze (grožđa).Ima poseban ukus i miris (oseća se na nekoliko metara kada je zrelo), odakle i naziv.Počinje da zri sredinom septembra,a na zrelim zrnima pokožica puca.Potpun ukus i miris (skoro nadimljen) se mogu osetiti tek kad plod u potpunosti uzri i kad dostigne punu slast,a to je negde sredinom oktobra.Plod je tamno-ljubičaste boje,zrna su skoro pravilne lopte,veličine 10-15mm,a ponekad čak i do 20mm.Od ovog grožđa se pravi istoimeno vino.Od ploda tamjanike uglavnom se na tržištu mogu naći bela vina,ali malo je poznato da postoji i crna tamjanika.Postoje razne tamjanike,ali najčešće su: bela i crna tamjanika.Crna tamjanika se najviše gaji u NegotinuCrna tamjanika,sorta vinove loze izuzetnih potencijala za vrhunska vina,gotovo bi nestala da pre nekoliko godina nije pokrenuta zajednička akcija poljoprivredne stručne službe Negotin i srednje poljoprivredne škole Bukovo kako bi se crna tamjanika sačuvala od nestanka, a pritom donosila prihod.Sad godišnje proizvedu 20.000 sadnica sa pratećom dokumentacijom o kontrolisanom poreklu što je dovoljno za podizanje 5 hektara vinograda.U negotinskoj krajini pod crnom tamjanikom trenutno je oko 10 hektara,a godišnje u proseku niknu nova 3 hektara. Tamjanika je pitko i harmonično vino,veoma prijatnog ukusa i mirisa i posebne slasti.Potiče od neminovnog ostatka neprevrelog šećera.Obrano i prerađeno grožđe u širi sadrži 28–30% šećera.Nakon završetka fermentacije i pretvaranja šećera u alkohol,od njega se dobija vino jačine 14–17 maligana. Tamjanika je izuzetno jako vino neponovljivog ukusa,koje se preporučuje u umerenim količinama kao preventiva kod kardiova - skularnih i duševnih obolenja.Većini koja je ikada probala tamjaniku,ona je postala omiljeno vino.Raskošno vino,karakterističnog je muskatnog ukusa i mirisa,i u sebi nosi kombinaciju začinskih tonova tamjana,cimeta i bosiljka i voćne tonove ananasa i jagode.Ono se lepo slaže s ribom i morskim plodovima,a posebno s kolačima od oraha,lešnika i badema.Podloga na kojoj se kalemi Tamjanika crna je Kober 5BB.

Pročitaj više Zatvori

Vinova loza Crni burgundac

Sadnice vinove loze vinske crne sorte ”Crni Burgundac”je poreklom iz Francuske.Veoma je stara sorta.Crni Burgundac se odlikuje vegetativno srednje jakim čokotom.Grozd je sitan,zbijen, cilindričnog ili cilindrično-konusnig oblika.Masa grozda zavisi od svojstava klona (ima ih više), i varira od 70-120 grama.Bobica je sitna,okrugla,i jako zbijenih grozdova blago izdužena,sa srednje debelom pokožicom tamnoplave boje,posute pepeljkom.Grožđani sok je bezbojan i neutralnog mirisa.Prema vremenu sazrijevanja grožđa,sorta je rana do srednje pozna - svrstava se u sorte između I i II epohe.Spada u srednje prinosne sorte.U zavisnosti od klona,prinosi grožđa variraju od 8 do 12.000 kg/ha.S obzirom na relativno visok koeficijent rodnosti okaca,može se orezivati različito - kratko i dugo - ali joj najviše odgovara kombinovana rezidba na kratke lukove.Može se gajiti sa oblikom niskog stabla,ali joj više odgovara špalirski sistem sa stablom u obliku srednje visoke ili visoke kordunice.Burgundac crni uspijeva na različitim zemljištima,ali mu najviše odgovaraju umereno krečna,srednje plodna,rastresita i topla zemljišta.Prema bolestima, plamenjači i pepelnici je srednje,a prema sivoj plijesni naglašeno osjetljiv,posebno ako u vreme sazrijevanja grožđa traje kišni period.Sorta je prema zimskim mrazevima otporna,okca izmrzavaju na -22 do -26°C.Odgovaraju joj sve lozne podloge iz grupe hibrida Berlandieri x Riparia.Sok sazrelog grožđa sadrži 20-24% šećera i 6-8 g/l ukupnih kiselina.Grožđe se koristi za dobijanje vrhunskih i kvalitetnih crnih vina,koja su izuzetno pitka,harmonična i nedovoljno obojena.U Francuskoj se masovno koristi za proizvodnju bijelih vina koja služe za proizvodnju veoma kvalitetnog pjenušavog vina - šampanjca.Podloga na kojoj se kalemi Crni Burgundac je Kober 5BB.

Pročitaj više Zatvori

Vinova loza Game bojadiser

Sadnice vinove loze vinske crne sorte ” GAME BOJADISER”je poreklom iz Francuske.Sorta ima srednje bijan cokot.Relativno visokih prinosa grožda.Prosecni prinosi se krecu od 13 – 15000 kg/ha.Game daje manje prinosna od Alikant Bušea.Sazreva pocetkom III epohe. Srednje otpornosti na plamenjacu i pepelnicu,dok je prema sivoj plesni slabije otporna pa u kišnim jesenima vrlo lako strada.Prema niskim temperaturama zimi je dobre otpornosti,izdrži do – 24C.Pogoduju joj srednje visoki i visoki uzgojni oblici.Zahteva mešovitu i dugu rezidbu.Tipicno je vinska sorta tipa bojadisera.Ucešce šepurine u grozdu je do 4%,a bobica oko 96%.Pokožice u bobici ima oko 8-10%,semenki oko 3%,a mesa oko 87%.Sadržaj šecera u širi krece se najcešce od 18-21 %,a sadržaj ukupnih kiselina 7-9 g/l. Ima intenzivno obojen sok,te se može koristiti i za spravljanje bezalkoholnih sokova od grožda.Vina su joj intenzivno obojena,trpka,nakisela.Najcešce se koristi za kupažu radi popravke boje drugim vinskim sortama.Podloga na kojoj se kalemi Game Bojadiser je Kober 5BB.

Pročitaj više Zatvori
sorta sadnice podloga sadnice vreme zrenja sadnice
Lasta Kober 5BB Sredinom septembra
Ljana kober 5bb Početkom septembra
Moldava Kober 5BB Kraj septembra i početak oktobra
Strašenski Kober 5BB Početak septembra

Sadnice loze hibridne sorte

Ove sorte mogu uspešno da se gaje sa jednim do dva tretiranja hemijskim sredstvima,a u suvim i toplim godinama i bez tretiranja. Primena bioloških preparata u gajenju ovih sorti našla bi svoje pravo opravdanje.Oplemenjivači širom sveta više od 100 godina neumorno rade na realizaciji ideje: kvalitet i otpornost sorti vinove loze na biotičke i abiotičke faktore stresa,imajući u vidu osnovne principe održive poljoprivrede.Do sada su determinisani genetički izvori otpornosti na najvažnije gljivične bolesti vinove loze u okviru većeg broja severnoameričkih vrsta roda Vitis i potvrđena je mogućnost optimalnog kombinovanja otpornosti i dobrog kvaliteta.Stvoren je veliki broj novih vinskih i stonih sorti vinove loze (tzv. interspecies hibrida),otpornih, ili tolerantnih na najvažnije patogene sa kvalitetom na nivou najboljih vinifera sorti.Ove sorte su pogodne za proizvodnju grožđa uz redukovanu hemijsku zaštitu,ili bez nje.Posebno su interesantne za gajenje na malim površinama u okviru organske proizvodnje grožđa i vina.U Sremskim Karlovcima, na oglednom dobru Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, već duži niz godina se ispituje veliki broj introdukovanih interspecies sorti u uslovima bez ikakve hemijske zaštite u cilju razrade modela organske proizvodnje grožđa i vina kod nas.U poslednje tri decenije na oglednom dobru je stvoren veći broj novih interspecies vinskih i stonih sorti koje se uklapaju u koncept organske proizvodnje grožđa i vina.

Pročitaj više

Vinova loza Lasta

Lozni kalem(vinova loza),hibridna sorta(neprskanac)Lasta je prva Jugoslovenska stona sorta otporna na plamenjaču. Stvorena je u Sremskim Karlovcima, a priznata 1991. godine. Sazreva približno u isto vreme kad i Muskat Hamburg (II epoha). Dobre je rodnosti, otporna na peronosporu i sivu trulež grožđa, ali osetljiva na oidium. Grozd je srednje krupan, lepe strukture, rastresit, bobice su krupne, ujednačene po veličini, izdužene, belo-žute boje, hrskave konzistencije. Ukus je prijatan, blago muskatan. Zrelo grožđe može da se čuva na čokotu do prvih mrazeva pri čemu zadržava svežinu, a lep je ukras na pergoli ili čardakliji.Lasta je nastala ukrštanjem Muscat de St. Vallier I Ljana Autori su P. Cindrić i N. Korać.Lasta je priznata 1991.Ovo je bela stona sorta umerene bujnosti sa nešto većim brojem zaperaka.Zahteva formiranje urednog,pljosnatog špalira,čime se pospešuje oplodnja, olakšava zaštita i omogućava bolje sazrevanje grožđa.Sredinom septembra čokote krase rastresiti grozdovi sa krupnim,hrskavim, ovalnim,žuto-zelenim bobicama,finog,blago muskatnog ukusa. Grožđe ne truli i može se čuvati na čokotu sve do prvih mrazeva. Lasta je otporna na plamenjaču i sivu trulež grožđa,a osetljiva na pepelnicu.Preporučuje se za gajenje na okućnici i manjim površinama. U organskoj proizvodnji stonog grožđa obavezna je zaštita sumporom protiv pepelnice.Lasta sazreva krajem avgusta meseca.Podloga na kojoj se kalemi Lasta je Kober 5BB.

Pročitaj više Zatvori

Vinova loza Ljana

Lozni kalem(vinova loza),hibridna sorta(neprskanac)Ljana je Moldovska sorta novostvorena stona sorta ranog sazrevanja (početak septembra),srednje rodnosti.Otporna je na peronosporu,oidium i sivu trulež grožđa.Ima srednje krupne,rastresite grozdove,krupne, izdužene, belo-žute bobice finog ukusa.Takođe može dugo da se čuva na čokotu bez promene kvaliteta grožđa.Ljana je odlicna za transport.Podloga na kojoj se kalemi Ljana je Kober 5BB.

Pročitaj više Zatvori

Vinova loza Moldava

Lozni kalem(vinova loza),hibridna sorta(neprskanac)Moldava je vrlo uspešna Moldavska selekcija.Ovo je vrlo bujna sorta velike i redovne rodnosti.Otporna je na najvažnije gljivične bolesti.Ima krupne grozdove i krupne, izdužene,tamno-plave bobice debelu pokožicu bogatu antocijanima i neutralan ukus.Moldava se dobro transportuje i dugo čuva.Veoma je pogodna za razvijenije uzgojne oblike tipa pergola ili čardaklija Može da se gaji bez hemijske zaštite protiv peronospore, oidiuma i sive plesni grožđa, ili s nekoliko tretiranja u vlažnim godinama.Moldavija je jako kasna sorta koja sazreva krajem septembra I pocetkom oktobra meseca I zri periodicno.Moze jako dugo ostati na cokotu.Ima odlicne karakteristike po pitanju dugotrajnosti cuvanja grozdja.Odlicna je za transport.Podloga na kojoj se kalemi Moldava je Kober 5BB.

Pročitaj više Zatvori

Vinova loza Strašenski

Lozni kalem(vinova loza),hibridna sorta(neprskanac)Strasenski je Moldovska sorta velike bujnosti i velike rodnosti. Interesantna je zbog vrlo krupnih,atraktivnih grozdova i veoma krupnih crnih bobica.Pogodna je za čardaklije i pergole.Sazreva rano (početak septembra).Oporna je na peronosporu, a osetljiva na pepelnicu, sivu plesan i niske temperature.Vreme sazrevanja Strasenskog je pocetak septembra meseca.Podloga na kojoj se kalemi Strasenski je Kober 5BB. KARMEN Lozni kalem(vinova loza),sorte”Karmen”je stona sorta koja je nastala ukrstanjem Kardinala I Moldave.Autori su P.Cindric I N.Korac.Karmen je kao sorta priznata 2003.godine.Od Kardinala je nasledila vrlo rano sazrevanje(sredina avgusta).Po rodnosti,izgledugrozda I bobice I ukusu vrlo je slicna Moldavi.Ima srednje krupne rastresite grozdove,krupne izduzene bobice tamno plave boje neutralnog ukusa.Velike je rodnosti I daje izuzetno veliki procenat trzisno vrednog stonog grozdja.Srednje je otporna na pepelnicu I botrytis,a osetljivaje na plamenjacu.Moze se preporuciti ne samo za gajenje na okucnici vec I kao komercijalna stona sorta.Na vecim povrsinama uz redukovanu zastitu protiv gljivicnih bolesti,primenom bakarnih preparata,sumpora ili organskih rastvora.Podloga na kojoj se kalemi Karmen je Kober 5BB.

Pročitaj više Zatvori