Voćne sadnice šljive, sorte “Rutgeršteter” su poreklom iz Nemačke. Jedna je od najranijih sorata plavih šljiva. Rađa krupne, okrugle plodove ljubičastoplave boje. Meso je žutozeleno, delomično se odvaja od sitne koštice, sočno je, srednje čvrsto, aromatično i osvežavajućeg ukusa. Dozrevanje je krajem juna.

Voćne sadnice šljive, sorte “Čačanska rana” stvorene su u Institutu za voćarstvo u Čačku. Sazreva krajem prve i početkom druge polovine jula. Plod je srednje krupan, jajast, ljubičastoplav. Meso je žuto, čvrsto, sočno, slatko, vrlo ukusno. Osetljiva je prema kasnoprolecnim mrazevima. Koštica je krupna koja se lako odvaja od mesa . Dobro podnosi transport.Čačanska rana je rana i rodna šljiva, krupnih i kvalitetnih plodova. Na tržištu postiže relativno visoku cenu.U zadnjih par godina se puno sadi u novim zasadima.

Voćne sadnice šljive, sorte “Kalifornijska plava” je poreklom iz SAD. Sazreva sredinom jula.. Delimično je samooplodna. Srazmerno rano prorodi, a zatim dobro rađa. Plod je krupan, loptast, ljubičastoplav. Drvo je srednje bujno, otporno, cveta srednje rano. Rano prorodi i redovno rađa. Otporna je na plemenjaču, rđu, tolerantna je na šarku šljive.Prelepog je i socnog ukusa.

Voćne sadnice šljive, sorte “Timočanka” je nastala na Institutu za voćarstvo u Čačku.Sazreva sredinom avgusta. Dobijena je ukrštanjem sorti Stenlej i Kalifornijska plava 1964. godine.U poslednjih nekoliko godina se povecala potraznja za Timocankom.

Voćne sadnice šljive, sorte “Čačanska najbolja” je nastala na Institutu za voćarstvo u Čačku. Sazreva sredinom avgusta. Cveta srednje rano. Dobro je oprašuju čačanska rana, čačanska lepotica i stenli. Rađa dobro. Plod je krupan, jajast, tamnoplave boje. Meso je zelenkastožuto, čvrsto, dosta sočno i ukusno.

Voćne sadnice šljive, sorte “Čačanska lepotica” je nastala na Institutu za voćarstvo u Čačku. Rano prorodi i rađa redovno i obilno u svim uslovima. Sazreva krajem jula meseca. Plod je srednje krupan, okruglastog oblika i vrlo privlačnog izgleda. Vrlo kvalitetna sorta šljive čiji plodovi su prvenstveno namenjena stonoj potrošnji. Od plodova se ako dobro sazre može dobiti veoma kvalitetna rakija. Osetljiva je na plamenjaču i rđu. Tolerantna je na šarku šljive što se smatra njenim posebnim kvalitetom.U zadnjih desetak godina ima puno velikih zasada zasadjenih sa Cacanskom lepoticom.

Voćne sadnice šljive sorte “Čačanska rodna” je poreklom iz Srbije. Zbog velikog potencijala rodnosti obavezna je jaka rezidba. Cveta srednje rano, istovremeno sa sortama Čačanska rana i Čačanska lepotica. Samooplodna je sorta. Sorta je izuzetno rodnog potencijala. Plod je sitan do srednje krupan, jajolikog je oblika. Kožica ploda je tanka, čvrsta, plava. Meso ploda je čvrsto, žute boje, vrlo sočno, slatkokiselog ukusa i aromatično.Od svih sorti sljiva Cacanska rodna sadrzi najvise secera u sebi i zbog toga je dobra za rakiju,slatko,dzem,pekmez a lepa je i za jelo. Koštica je sitna i odvaja se od mesa. Dozreva krajem avgusta i početkom septembra. Plodovi dobro podnose transport. Dosta je otporna na prolećne mrazeve.

Voćne sadnice šljive, sorte “Stenlej” je poreklom iz SAD. Zahteva redovnu i oštru rezidbu. Sazreva krajem avgusta. Plod je krupan, sladunjavog ukusa i osrednjeg kvaliteta. Dobro podnosi transport. Plodovi se mogu koristiti za potrošnju u svežem stanju, smrzavanje sušenje i preradu u rakiju i druge proizvode.U nasoj zemlji ima dosta zasada sa sljivom Stenlej.

Smatra se da potice iz Azije. U Evropu je dosla preko Grcke. Jedna je od vodecih sljiva. Zauzimala je oko 40% povrsina pod sljivom u bivsoj Jugoslaviji. -Sazreva u prvoj polovini sptembra a na vecim nadmorskim visinama do kraja septembra. Srednje je bujna, koren plitak. Deblo je osetljivo prema ostecenjima od mraza, narocito sa jugozapadne strane. Kruna je piramidalna, ramene grane su duge vitke I dobro obrasle rodnim drvetom. Kruna se odlikuje velikom nosivoscu, a pod teretom roda se retko lomi. Cveta kasno (sredinom aprila) I eksplozivno. Pozni mrazevi retko joj pricinjavaju stete. Samoplodna je pa moze da se gaji u jednosortnim zasadima. -Pozegaca je osetljiva prema plamenjaci, rdji, rogacu, sarki sljive I stitastoj vasi. Manje strada od monilije I sljivinih osa nego druge sorte sljiva. Strada od jacih mrazeva. -Pocinje da radja u petoj godini posle sadjenja. U pun rod stupa u osmoj godini. U povoljnim uslovima redovno I obilno radja. -Plod je sitan (oko17 g), nepravilno jajast, modro plave boje I pokriven sivim pepeljkom. Plitka brazda pruza se po duzini ploda. Meso je zlatnozute boje, cvrsto,socno,prijatnoaromaticno, slatkonakiselo I vrlo ukusno. Sadrzi 11 do 12 % secera I 0,5 do0,6 % organskih kiselina. Kostica je srazmerno sitna (650 mg) I odvija se od mesa ( cepaca ). -Radjeno je na klonskoj selekciji pozegace krupnijeg ploda ali mnogi od njih nisu se dobro pokazali.

U poslednjih nekoliko godina pocela je da raste potraznja za Ruske kasne sorte sljive.Najvise se sade na vecim nadmorskim visinama zbog izbegavanja mrazeva.